Mikser razgovor: Loš dizajn nas frustrira

Mikser razgovor: Loš dizajn nas frustrira

Mikser razgovor: Loš dizajn nas frustrira 1500 884 Mikser

Prošlogodišnji Sajam nameštaja najavio je nagradom „Mladi dizajner“ veliki uspeh Marije Kojić i njenog projekta „Zaokret“. Usledile su izložbe širom regiona u okviru turneje Young Balkan Designers u organizaciji Miksera, a Marijina konstrukcija namenjena deci za igru, učenje i druženje bila je među najzapaženijim projektima na najrelevantnijim dizajnerskim događajima i destinacijama u regionu. Za Mikser Marija priča o izazovima koji se nameću mladim dizajnerima sa naših prostora, koje su njene želje, ali i koliko loš dizajn može da utiče na svaki segment naših života.

Marija Kojić

Koliko je bilo izazovno proniknuti u potrebe korisnika, kada su korisnici deca? Naravno, izbeći tom prilikom da na rešenje utiču ukusi i potrebe roditelja odnosno naručilaca?

Kada god se izađe iz zone komfora i dizajnira za ciljnu grupu kojoj ne pripadamo, potrebno je uraditi različita istraživanja kako bi se bolje razumele potrebe korisnika. Kod kreiranja za decu predškolskog uzrasta dodatan izazov čini nemogućnost da se intervjuom dodje do nekih odgovora. Upravo je iz tog problema proizašla ideja da intervjuišem sebe i prijatelje i na taj način dođem do onog što nam je svima zajedno bilo bitno kada smo bili deca. To je odredilo tri funkcije mog projekta – prostor za crtanje, izlaganje i igru, a ono što ih sve spaja je prostor koji pripada samo detetu.

“Zaokret” na otvaranju izložbe u Ljubljani 17. oktobra 2019.

Pominjete u opisu projekta uticaj na socijalizaciju u saznajne sposobnosti dece. Koliko fizičko okruženje i rešenje enterijera mogu podsticajno/demotivišuće da utiču na nas?

Prostor i nameštaj i kod odraslih ljudi, a pre svega kod dece igraju bitnu edukativnu ulogu. Mogu nas, na primer, učiti boljim navikama i organizaciji ako su dobro projektovani, dok kod dece mogu preuzeti veliku ulogu u razvoju. Na razvoj percepcije utiče mogućnost da se jedna stvar sagledava iz različitih perspektiva, tako se stvara kompleksnija slika u svesti. U slučaju „Zaokreta“, mogućnost sedenja unutar kruga, ispod njega, sa spoljne strane, sedecenje na ploči, a u slučaju radoznalije dece čak i hodenje po njoj i penjanje, podstiču upravo to.

Usled brojnih socijalnih faktora, dizajn se u našem okruženju doživljava kao puka vizuelna dopadljivost, možda čak i razmaženost. Kako suštinski dizajn utiče na naš kvalitet života, menja ga?

Za mene je dizajn dobra funkcionalnost i upotreba materijala, nešto što ima svrhu, estetika je posledica svega toga. Ako nešto nije napravljeno po tim kriterijumima, onda se osećamo frustrirano prilikom korišćenja, to dosta utiče na kvalitet života ako se dešava često.

Šta su najveći izazovi mladim stvaraocima iz vaše branše? Nedostatak prilika, novca, mala vidljivost, nerazumevanje svrhe inovacija koje donosi savremeni dizajn…

Učenje, istraživanje, igra…

Na ovo pitanje mi je najteže da odgovorim jer se trudim da zaboravim na sve ove otežavajuće okolnosti i samo da radim, na kraju se uvek pronađe izlaz.

Šta vas motiviše?

Motivaciju pronalazim u drugim ljudima i njiovom radu. Kada vidim kako sjajne projekte rade moji prijatelji, poznanici, nepoznati ljudi, mene to pokreće da i ja dam sve od sebe. To može biti i moja komšinica koja svaki dan čisti lišće ispred zgrade.

Šta bi moglo Srbiju da dovede u neki ravnopravan status među poznatim evropskim školama dizajna?

Pojedinci verovatno, kao što je kod nas to slučaj u bilo čemu. U ključnim rečima koje danas opisuju Srbiju ,u pozitivnom svetlu, stoji sigurno tenis, za to je zaslužan pojedinac.

A šta vidite kao tradicijsku nit, vrednost koju bi vredelo vući do savremenog dizajna koji bi nas dostojno predstavio u svetu dizajna?

Naše nasledstvo i tradiciju čine mnogi zanati, različite vrednosti i još mnogo čega, ali nisu nam svima podjednako bitni i bliski. Ja dizajnu i radu pristupam iskreno, a tada ne možete pobeći od tradicije i vrednosti kojima su vas učili.

Svet se menja uz sve češće apele da trošimo poslednje resurse planete na kojoj živimo. Kakvu ulogu mogu da imaju mladi dizajneri i kakva je odgovornost na njima?

Pre svega da odgovorno biramo materijale koje ćemo koristiti u svom radu a i projekte koje prihvatamo ili odbijamo. Možda su najbitnije odluke koje pravimo privatno, koliko ćemo garderobe imati u svom ormaru, na primer.

Čemu stremite, šta biste smatrali najvećim uspehom kao mladom stvaraocu iz Srbije?

Smatram uspehom realizaciju svojih zamisli, bilo da je to neki projekat, neka nova navika koju želim da usvojim, prepreka koju savladam ili je novo prijateljstvo. Juče mi je uspeh bio to što opet mogu da vozim auto nakon povrede kolena