#mikserblog: Život bez plastike

#mikserblog: Život bez plastike

#mikserblog: Život bez plastike 940 788 Mikser

U poslednje vreme u kancelariji često pričamo o plastici, otpadu i mogućnostima za reciklažu u Srbiji. Stalno se susrećemo sa oprečnim informacijama. Možemo li zaista očekivati da će plastična flaša koju bacimo u kontejner za PET ambalažu završiti na pravom mestu i biti reciklirana. Ili će sve završiti na istoj deponiji? Koju ambalažu uopšte možemo da recikliramo? I gde?

U društvu gde informacije o sistemskom sortiranje otpada još uvek nisu potpuno vidljive ili dostupne svima i gde nam mnogo različitih podataka unosi konfuziju, ima li načina da svako od nas na individualnom nivou doprinese smanjenju plastičnog otpada? Ja verujem da načini postoje, ali je potrebna volja i istrajnost.

U jednom običnom danu, ne mogu da kažem da sam igde blizu “zero waste” života. Ipak, kada pakujem ranac pre odlaska na posao, uverim se da imam barem dve platnene kese u njemu. U slučaju odlaska u nabavku, ali i kada idem u pekaru, apoteku, trafiku, knjižaru i slično, uvek imam spremnu izjavu: “Ne treba kesa. Znate, ja se trudim da izbegavam plastiku.” Na to se prodavac ili prodavačica često zbunjeno okrenu, a neko od ostalih mušterija u redu kaže: “Svaka čast, retko danas neko tako razmišlja.” Ja se nadam da svaki put kada ja iznova izgovorim svoju rečenicu, neko čuje i možda barem na trenutak razmisli i promeni svoje ponašanje.

Plastične kese, samo su jedan od plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu koje je Evropska Unija zabranila u oktobru 2015. godine. Ovakvi proizvodi i čestice koji se slivaju u okeane iz zemalja sa izlaskom na more, i 2010. Godini su prema proceni naučnika dostigli izmedju 4.8 i 12.7 miliona tona. Ilustracije radi, ta količina može da pokrije svaku stopu obale cele naše planete.

Ipak, plastične kese nisu jedini proizvod koji se u svakodnevnom životu može izbeći uz malo truda. Šta ćemo sa slamčicama, čašama za piće, flašicama, priborom i ostalim manjim i većim plastičnim ambalažama. Čašu i šolju zamenite staklenom flašicom i termosom. Staklena flašica, za razliku od plastične, čak i kada je izložena suncu ne šteti vašem zdravlju. A uz termos se kafa ne prosipa i lakše nosi po gradu. Plastičnom priboru nije uvek lako reći ne, pogotovo ako je jedina opcija u nekom fastfood restoranu. Ipak, ako je hrana za poneti, setite se da kažete da vam ne pakuju pribor jer ga imate kod kuće. Često je rešenje samo proaktivnost u razmišljanju u situacijama gde pretpostavljate da može biti jednokratne plastike. Na kraju, razne plastične ambalaže ne mogu se reciklirati, a nije ih lako ni izbeći. Operite ih i koristite za pakovanje nekih stvari u kuhinji ili u kući. Ili ih odnesite bakama. Ja znam da se moja uvek ljuti ako se ne setim da joj vratim staklene, a možda odnesem i po koju plastičnu ambalažu u koju će naredni put moći da mi spakuje domaće štapiće ili kolače.

Plastike naravno ima i u kozmetici, higijenskim proizvodima, pakovanjima i omotačima. Neke stvari su u potpunosti u rukama industrije i tu polako ali sigurno dolazi do nekih promena. Na nama je da biramo pažljivo, etično i da budemo proaktivni u izbegavanju plastike. Ja se trudim svaki dan. Jer će tako svako sutra biti bolje.