Mikser razgovor – Dizajner mora da nadmudri novac

Mikser razgovor – Dizajner mora da nadmudri novac

Mikser razgovor – Dizajner mora da nadmudri novac 654 852 Mikser
Živimo u vizuelnoj kulturi, zato sjajno i prazno pobeđuju u svakoj igri: Sara Badovinac

Razgovarala Aleksandra Malušev

Sara Badovinac je mlada slovenačka dizajnerka, jedna od sedam pobednika konkursa Young Balkan Designers (YBD), čija će rešenja biti prikazana na prestižnom međunarodnom sajmu nameštaja iz Milana u aprilu 2020.

Kako je trka za održiva dizajnerska rešenja u svetu odavno počela, Sara govori o starnoj poziciji mladih stvaralaca sa Balkana, prednostima i otežavajućim okolnostima, stereotipima sa kojima se bore na domaćem terenu kao i na onom globalnom. U srži njenog interesovanja jeste kružni dizajn, ali i poriv da u svakom pojedincu izazove zapitanost o sopstvenom okruženju.

Vaš projekat na konkursu bile su lampe napravljene od recikliranog materijala. Šta vama znači ideja cirkularnog dizajna?

To je način da materijal postane besmrtan, da je u neprestanom pokretu i da provocira nove načine upotrebe. Mene pokreću priče iza tih promena jer svaki materijal ima svoju priču koja otkriva kontekst. Tako nastaju koncepti koji materijal stavljaju u centar kreacije. Ja sam koristila restlove tkanine za roletne. Prvo sam morala da analiziram, za šta bi sve ovaj materijal mogao da bude dobar i shvatila sam da je savršen za abažure. Htela sam da stavim đubre  na pijedestal i pretvorim ga u nešto lepo. Mislim da se tako ljudi navode da se zapitaju o priči, kontekstu iz kojeg ovaj materijal dolazi, a moja glavna želja je da ljudi počnu da se pitaju, da se zainteresuju.

Sara je svojim dizajnom pomogla jednoj firmi da smanji otpad, ali i da započne novu proizvodnu liniju i stupi na teren dizajna svetlosti

Kako se povezujemo u dizajnu i šta to znači na planu pitanja o održivosti, sa kojim se sada suočavaju sve industrije?

Radi se o ohrabrivanju novog načina mišljenja i maksimalizacije upotrebe postojećih alata ili materijala. Zato sam se povezala sa firmom koja pravi roletne i ponudila im da proizvodnju prošire i preko nečega na šta su navikli, zapravo, da kroče na teritoriju dizajna svetla. Njihov otpad je bio savršen za tu vrstu poigravanja. Moj predlog im je omogućio da smanje količinu otpada i postanu efikasniji. Ovakvi susreti pružaju priliku obema stranama da uče jedni od drugih.

Vi i vaša generacija imate pred sobom veliki zadatak i pionirsku poziciju u dizajnu za budućnost: da pomirite funkcionalnost, estetiku i održivost. Prepreka ili izazov?

Mislim da dizajn mora da odražava status društva u nekom trenutku. Današnja rastuća populacija i vrtoglav razvoj tehnologija uzburkali su nova pitanja koja očekuju odgovarajuće održive odgovore. Jeste izazov uračunati sve pomenute komponente u bazu, osnovne alate za kreiranje. Na dizajneru je da iznađe načine da odgovori na sva ta pitanja. Čvrsto verujem da je rešenje za sve veće globalne probleme – u komšiluku, na lokalnom nivou.

Vidite li kao mlada dizajnerka sa Balkana suštinku priliku da vas čuju i vide u svetu dizajna?

Naravno, kada ste sa Balkana, vaša startna pozicija u odnosu na one iz zapadnih zemalja nije ista i to se odnosi na obrazovanje, dizajnersko nasleđe, kulturu i tržište. Uvezano je i sa nekim stereotipima koji nam obično ne idu naruku. Nekad osećate kao da trku na 100 metara počinjete 20 metara ispred startne crte. Ali mi smo navikli! Ovi klišei su zastupljeni i u drugim oblastima arhitekturi, filmu… Zato moramo da prebolimo nekakva dostignuća i fokusiramo se na naš pristup, interpretaciju. Većina dizajnera koja je uspela u velikom svetu, uspela je prateći sopstvene ideje neobazirući se na trendove i još manje na mišljenja. Važna je samoinicijativa, poriv i entuzijazam zahvaljujući koje izlazite iz te male bare… Jednostavno, ako hoćete da uspete u svetu, a sa Balkana ste, morate da naučite da budete inventivniji sa manje resursa! Ali to je dobra stvar jer te gura preko sopstvenih granica.

A šta su realne prepreke stvaraocima iz Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bugarske..?

Biti inovativniji sa manje resursa od drugih

Upravo ono što sam rekla, moraš da nađeš način da sa manje stvoriš više. Ali to ne mora obavezno da bude nekakva manjkavost, već i treba da postane modus operandi. Moraš da nadmudriš novac da bi ga kasnije dobio. Balkan je plodan rasadnik niskobudžetnig genijalnih ideja! To uopšte nije loše!

Šta je onda najjača strana naših dizajnera?
To što svi mi imamo pozadinu isprepletane istorije i priča o ovim prostorima kojih svi moramo biti svesni. Što se više dodvoravamo globalnim stilovima, to drastičnije gubimo sopstveni pečat. A da bi se stvorio identitet, ti moraš da poznaješ kontekst kako bi ga artikulisao jezikom savremenog dizajna koji će biti čitljiv i onima koji ne poznaju kontekst. Dakle, naša prednost je sve ovo oko nas, samo treba da naučimo da vidimo tu posebnost i zauzmemo čvrstu startnu poziciju.


Kakav odnos publika ima prema savremenom dizajnu?

Živimo u svetu vizuelnih nadražaja gde publika percipira i uči o dizajnu kroz formu, umesto kroz concept. Zato sjajno i prazno gotovo uvek pobeđuju u svakoj igri. Danas, i najbolja ideja ako nije predstavljena u najatraktivnijem izdanju, može da pukne u momentu. Ne znam, kako bi bilo da počnemo da pravimo korisne, a izuzetno ružne stvari, ne bi li ljudi najzad ponovo počeli da misle?

Koji novi materijali su vaši favoriti?

Verujem da oni najuzbudljiviji tek treba da se pojave. To mi daje razlog da istražujem i učim nove stvari.

Na čemu trenutno radite?

Ne dižem glavu sa brojnih projekata koji se rade u Prapesa dizajn studiju, a usred sam i priprema za Salon Satelite u Milanu koji me jako inspiriše.