Razgovarala Maja Lalić
Šta čini tradiciju? Predmeti koje su upotrebljavali naši stari za obavljanje rutinskih poslova u domaćinstvu ili atmosfera, zajednički prostor i vreme koje su delili? Nut bench Milije Čpajka je odgovor na temu cirkularnog dizajna, a osim materijala, mladi dizajner je razmišljao i o kruženju ideja tradicije i zajedništva. Milija je jedan od deset izlagača putujuće izložbe Young Balkan Designers, projekta koji je podržalo Ministarstvo ekologije i Ambasada Kraljevine Holandije, a koja je nedavno završena izložbom u Skoplju. Žiri milanskog Sajma nameštaja u ovom spoju prepoznao je socijalni, ekološki i upotrebni aspekt i pozvao njega i koautorku Anđelu Jerinić na izložbu 2020.
Kako je nastao Nut bench?
Koleginica Anđela i ja smo uočili da ljudi na srpskim selima imaju autentičan način korišćenja određenih predmeta i prilagođavanja njihovih funkcija svakodnevnim potrebama. Jedan od takvih predmeta je klupa sa rupama za krckanje oraha. Ovi predmeti ne samo da obavljaju svoju funkciju, nego čak i više od toga. Postaju predmeti autentičnog šarma koji okupljaju ljude, motivišu konteplativni rad i stimulišu komunikaciju između generacija. Nut bench je pokušaj prilagođavanja ovakvog predmeta modernom životu.
Osvrnuli ste se i na jedan tradicijski momenat – šta u tom smislu crpite kao inspiraciju (običaje, oblike, materijale, boje…)
Tradicija je veliko klupko znanja koja nas osnažuje za nova dela i korake. Crpim iz tradicije sve što prepoznam da je pozitivno. Najviše me interesuju običaji jer mi je intrigantniji život oko predmeta nego sam predmet.
Šta je po vama presudno u savremenom dizajnu predmeta za svakodnevnu upotrebu?
Čuo sam dizajnere koji kažu da smo civilizacijiski stigli dotle, poznavanjem ergonomije da nema više opravdanja ni za jednu neudobnu stolicu u okruženju. Mislim da nije uvek prioritet u komforu i lakoći korišćenja nekog proizvoda, već i u predmetima koji nam pokreću um i telo i sasvim nečujno govore o važnim stvarima.
Da li su vam propozicije cirkularnog dizajna izazov ili ograničavajuća okolnost prilikom osmišljavanja projekta ?
Kontekst dizajna danas postaje mnogo širi i kompleksniji od zadovoljavanja korisničkih potreba, sistemi i infrastrukture koji oblikuju današnji svet zahtevaju jedan kritički osvrt. Na dizajnerima je da ove infrastrukture promisle i uvide mogućnosti dizajna u rešavanju problema, posebno u svetlu ekološke krize. Svakako su nam propozicije cirkularnog dizajna izazov.
Gde vidite svoju budućnost, čemu stremite kao dizajner?
Kao dizajner želim da uradim nešto lepo i korisno za sredinu. Sebe vidim u istraživačkom radu.
U našim okolnostima, dizajn se doživljava kao estetski momenat. Šta bi po vama, široj javnosti ukazalo na značaj, ali i moć dizajna na svačiji život?
Puka korist i preživljavanje nisu dovoljni za ljude i to je bezbroj puta dokazano. Dizajn može da bude pokretač vašeg života, rasta i nadživljavanja. Da li estetikom, funkcijom, socijalnim aspektom ili bilo kojiim kvalitetom, nije važno. Važno je biti dirnut, pokrenut, živ.
Šta vam kao dizajneru „bode oči“ u stvarima koje nas svakodnevno okružuju?
Za početak, klima-uređaji na beogradskim fasadama.