MIKSER RAZGOVOR – Svako bi da ugreje ruke, ali niko ne ume da štrika

MIKSER RAZGOVOR – Svako bi da ugreje ruke, ali niko ne ume da štrika

MIKSER RAZGOVOR – Svako bi da ugreje ruke, ali niko ne ume da štrika 0 0 Mikser
Jelena Matić

Ovogodišnji Zlatni ključ Međunarodnog sajma nameštaja u Beogradu, u kategoriji doprinos razvoju dizajna dodeljen je Jeleni Matić, profesorki Šumarskog fakulteta, Mikserovoj dugogodišnjoj saradnici i koautorki projekta Mlad balkanski dizajneri (Young Balkan designers – YBD). Profesorka Matić za Mikser govori o talentima, našem potencijalu, ali i preprekama da budemo prepoznati među velikim dizajnerskim porodicama kao što su to skandinavska ili italijanska.

Kako biste opisali trenutno stanje u polju dizajna, gde su manjkavosti, a gde vidite potencijal kada govorimo o Srbiji?

Najveći potencijal je uvek u ljudima. Oni su ti od kojih potiče stvaralački čin. O njima se treba brinuti, negovati im talente, podržavati im strasti, i to od najranijeg uzrasta. Ulaganje u obrazovanje je zalog za budućnost i na tom putu ne sme biti prepreka. To polje jeste prepuno izazova, ali oni se nažalost najčešće pretvore u naše izgovore. Osavremenjavanje obrazovanja i kulturno opismenjavanje na svim nivoima je isuviše sporo i nedovoljno, a bez njih nema ozbiljnijeg razvoja nijedne oblasti, pa ni dizajna.

Može li danas da se govori o nekoj srpskoj školi dizajna i koje su glavne karakteristike?

Svakako se može prepoznati određeni likovni jezik kod naših autora, ali je to daleko od toga da bismo ga mogli nazvati „srpskom školom“. Ono što je daleko značajnije u tom kontekstu, jeste razvoj pojma „balkanski dizajn“ kome mi svakako pripadamo. Iako još u povoju, reč je o jednoj jedinstvenoj i kulturološki veoma plodnoj „školi“. Sa Majom Lalić sam 2010. pokrenula platformu „Mladi balkanski dizajneri“ i do sada je kroz naš projekat prošlo oko hiljadu mladih autora iz svih balkanskih zemalja. Naše iskustvo govori o jednom ogromnom potencijalu, ali od udruživanja struke u svim tim zemljama zavisi da li ćemo ga pravilno usmeriti i ubirati njegove plodove, kao što to čini decenijama skandinavksa ili italijanska škola dizajna.

Tržište se promenama na globalnom nivou, što političkim što tehnološkim, menja rapidno. Jesmo li u stanju da izlazimo u susret tim promenama i šta je za to potrebno?

Globalne promene su već u našem dvorištu, ali problem je što većina u tome ne vidi ništa loše. Običnom čoveku je važno da može sebi da priušti par rukavica da ugreje ruke kad mu je zima ili da isprati neki modni trend, ali se ne brine što sam ne zna ni šal da ištrika. Broj veština, a da ne govorimo o zanatima, se zabrinjavajuće smanjio u poslednjih sto godina. Svi smo u konzumerističkim šakama i zavisimo od tuđih veština, znanja i mogućnosti, što upućuje na veoma pesimistične trendove. Da li se nešto može promeniti? Pa, naravno – obrazovanjem od najranijeg uzrasta! Time se vraćamo na početak ove priče.

“Zaokret” Marija Kojić, deo putujuće izložbe YBD

Radite na Šumarskom fakultetu sa mladima. Kakve težnje među njima primećujete, a sa druge strane, šta vam oni predočavaju kao glavne izazove u ovom polju?

Jedan od fenomena obrazovanja inženjera za tehnologije drveta je koliko malo mladih je zainteresovano da se bavi ovim plemenitim pozivom istovremeno kada postoji velika potražnja za ovim kadrovima na tržištu. Neka druga zanimanja su daleko popularnija među omladinom i njihovim roditeljima iako objektivno nude slabe šanse za zaposlenjem i bave se daleko manje kreativnim poslom. Nama dolaze uglavnom deca koja u svom okruženju imaju neki kontakt sa preduzećima drvne industrije, pa su kod njih u izvesnoj meri razvijene preduzetničke osobine, kao i svest o važnosti stvaralaštva, produktivnosti, iskorišćenja resursa… Naravno sa njima je lakše započeti priču o razvoju održivog proizvoda, ali ipak je najvažnije imati motivisanog studenta. Onda se sve da naučiti i „samo je nebo granica“.

Projekat Mladi balkanski dizajneri imaju podršku Ministarstva ekologije i Ambasade Holandije u Beogradu

Neprekidna tranzicija i krize kroz koje naše društvo prolazi poslednjih 30 godina doveo je čitavu branšu u nezavidan položaj… Koliko je zapravo dizajn odraz stanja jednog društva?

Dizajn je deo kulturne baštine, pa samim tim predstavlja odraz stanja jednog društva. Na njega je tranzicija delovala pogubno jer i pre svih nedaća koje su nas zadesile nije bio naročito razvijen. Industrija Jugoslavije se dosta oslanjala na sopstveno tržište gde nije bilo oštre konkurencije, ali i u velikoj meri na kopiranje stranih proizvoda. Jedan od karakterističnih primera je plazma keks, koji svi doživljavamo kao autentičan domaći proizvod, a zapravo je prerađena verzija italijanskog Plasmon-a.

A kad smo kod estetike, postoji li neki dizajnerski trend koji ovladava našom svakodnevicom, a koja vam posebno ne/prija?

Trendova ima mnogo, a u nekim oblastima poput modnog dizajna, oni se smenjuju vrtoglavo. Jedinu estetiku koju savetujem studentima da prate, jeste estetika čiste duše. Iskreno i iz dubine bića izlaze najprirodniji oblici i rešenja, koji najviše prijaju našem umu i čulima. Živimo u vremenu zatrpanom informacijama i nametnutim mišljenjima i stavovima, pa je nažalost sve teže pronaći stvaralačku nit koja nas vodi do pravih ideja.

Šta se trenutno dešava u svetu dizajna što bi trebalo da znamo, što će nam sutra promeniti živote?

Trenutno je goruća tema razvoja dizajna u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Ovo nije pitanje stila, mode ili trenda, već opstanka ljudske vrste na Planeti. Cirkularni dizajn je dizajn budućnosti koji će omogućiti da se naši potomci mogu kupati u rekama, piti vodu sa izvora, kao što su to mogli i naši preci, a mi danas ne možemo. Masovna i neodgovorna proizvodnja koju je podržala histerična konzumacija je učinila da živimo u getima, potpuno nesvesni neizvesne budućnosti. Cirkularni dizajn je naša poslednja šansa!

Izbor materijala je goruće pitanje u okolnostima sve dramatičnije ekološke zagađenosti. Koji su to materijali budućnosti i ima li Srbija potencijal da se tome pridruži?

Drvo, drvo i drvo. Da li ste očekivali neki drugi odgovor od mene?