Perspektive rodno-osetljivog urbanističkog planiranja i projektovanja u Srbiji

Perspektive rodno-osetljivog urbanističkog planiranja i projektovanja u Srbiji

Perspektive rodno-osetljivog urbanističkog planiranja i projektovanja u Srbiji 1414 707 Mikser

Žensko arhitektonsko društvo (ŽAD) i Agencija Ujedninjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) predstavili su Analizu urbanističkog planiranja i projektovanja u Srbiji sa stanovišta rodne ravnopravnosti i participacije građana, i Vodič ka rodno-osetljivim javnim prostorima. Ovom prilikom predstavljeni su rezultati višemesečne analize o uključenosti potreba žena u domaćoj urbanističkoj praksi, kao i preporuke za projektovanje rodno-osteljivijih javnih gradskih prostora.  

Perspektive urodnjavanja u urbanom planiranju i projektovanju u Srbiji predstavli su šefica kancelarije UN Women u Srbiji – Milana Rikanović, projektna menadžerka i kontakt osoba za rodnu ravnopavnost Evropske delegacije u Srbiji – Ana Milenić i predsednica Ženskog arhitektonskog društva – prof. Eva Vaništa Lazarević. O rezultatima samog projekta i sprovedenog istraživanja, te Analizi i Vodiču za rodno-osetljive javne prostore govorile su autorke, arhitektkinje i urbanistkinje Milena Zindović, Nataša Đurić i Maja Lalić, suosnivačice ŽAD i ekspertkinje za održivi urbani razvoj projekta euPOLIS. 

Sagovornice su kroz perpspektive važećih zakonskih okvira u Srbiji, kao i standarda koji se nameću u procesu prilagođavanja i pridruživanja EU, diskutovale o potencijalima za poboljšanje trenutnog stanja. Kako su se saglasile, Zakon RS ne sprečava da se u urbano planiranje uvedu rodno-osetljivi principi, ali oni u praksi izostaju. Zbog toga do izražaja dolaze sve veće razlike između osetljivih društvenih grupa (žene, deca, stariji, osobe sa invaliditetom itd) kojima je potrebno drugačije “korisničko iskustvo” u gradu u kom žive, u odnosu na prosečne ženu i muškarca u tridesetim.

Tokom događaja sprovedeno je još jedno ad hoc istraživanje koje je,između ostalog, pokazalo, šta žene smatraju prioritetom u promeni planiranja grada, počev od naredne godine. Kao “novogodišnja” želja, izdvojila se potreba za više zelenila, čistim vazduhom i vodom…

Učesnicama prethodnog vebinara i treninga za arhitekta i urbaniste dodeljeni su sertifikati i tako je kreiran mali tim odlučnih žena koje će u svoje profesionalne metode uvoditi rodno-osetljivo planiranje i kreirati gradove u službi svih senzitivnih društvenih grupaIstraživanje “Gradove građankama” sprovedeno u okviru projekta ukazuje na specifične rodne uloge i iskustva žena u javnom prostoru koji su poslužiil kao osnov za smernice Vodiča ka rodno-osetljivim javnim prostorima. Analiza  (dostupna na ovom LINKU)predstavlja rodne izazove u postojećim domaćim urbanističkim politikama, procedurama i praksama, dok Vodič, (koji možete pogledati OVDE) razvijan zajedno sa širim krugom arhitektkinja i urbanistkinja tokom vebinara, donosi kriterijume i alate koji mogu biti korisni prilikom kreiranja rodno-osetljivih javnih prostora, njihove evaluacije i uspešnije uključenje rodnih i perspektiva osetljivih grupa građana u procese urbanističkog planiranja i projektovanja.

U cilju boljeg razumevanja u javnosti i sagledavanja rodnih aspekata čitavog niza aktivnosti koje oblikuju naše gradove i javne prostore, Analiza i Vodič se, osim stručnjacima i donosiocima odluka, obraćaju i organizacijama civilnog društva, zainteresovanim medijima i samim građanima, čije povećanje svesti o ovoj temi može doprineti pozitivnom uticaju na institucije u cilju humanizacije i unapređenja tradicionalne urbanističke prakse ka održivom i pravednije urbanom razvoju.

Oba dokumenta su nakon javne prezentacije dostavljena relevantnim javnim institucijama i dostupni javnosti na internet stranicama partnerskih organizacija ŽAD i UN Women.