Promenimo jednokratni mentalitet!

Promenimo jednokratni mentalitet!

Promenimo jednokratni mentalitet! 2000 1333 Mikser
Posećenost skupa govori o velikoj zainteresovanosti građana

Panel-diskusija „Kažem NE jednokratnoj plastici“ održana je 17. decembra u Beogradskom marketu, a učesnici su bili Tamara Dogović zadužena za bezbednost hrane u Mercator-s lancima, Uroš Radojević, ekspert za održivi razvoj u kompaniji Delhaize, sa četiri učesnice izazova nedelje bez plastike koja se od 23. do 30. novembra odvijala u organizaciji Miksera i UN Women Srbija uz podršku kompanije Ekostar pak.

Tokom ovog izazova, uprkos snažnoj rešenosti, 30 žena koje su učestvovale, suočile su se sa nepremostivim preprekama: najšira ponuda roba i usluga od kojih zavisi svakodnevno funkcionisanje moderne žene, jednostavno neizostavno dolazi u plastičnom pakovanju!

Ma koliko se trudili, hrana, kozmetika i kućna hemija neizostavno su u plastičnoj ambalaži

Alternative koje postoje, skuplje su i malo ih je, te u pojedinim slučajevima i ne odgovaraju specifičnim potrebamama, bilo da je reč o hrani, kozmetici ili kućnoj hemiji.

Natalija Ostojić ispred UN Women organizacije u Sribji istakla je da je istraživanje navika u domaćinstvu i tretiranja otpada koji je sproveden u prethodnom periodu, prvi projekat ove agencije koji je uspeo da osvesti vezu između rodne ravnopravnosti i ekološke svesti.

Natalija Ostojić, UN Women
  • Povećanje interesovanja stvara kritičnu masu sa snagom da donese promenu. A ključna stvar je manjak razumevanja rodne ravnopravnosti i klimatskim promenama. Naše istraživanje pokazalo je da su žene te koje donose odluke i u stanju su da sprovedu promenu navika u svojim domaćinstvima, kao i da imaju najsnažniji uticaj na svoju neposrednu okolinu. Zbog toga su žene u fokusu kampanje „Kažem NE jednokratnoj plastici“ – kazala je Ostojić.

Skupu se potom obratila Maja Lalić, osnivačica Miksera, koja je predstavila rezultate kampanje u brojkama.

  • Dok su naše učesnice uspele da tokom izazova smanje potrošnju jednokratne plastike za 20 do 80 odsto, lokali iz Cetinjske 15 koji su se priključili izazovu kažu da je sedmica prošla uspešno i spremni su da nastave praksu usluge bez pastike – istakla je Maja Lalić.

Ona je okupljene podsetila i na tok kampanje od prvog poziva na eko-čajanku kada se za nekoliko sati, od traženih 30, za radionicu prijavilo nekoliko desetina žena više. Usledila je sedmica prikupljanja i odvajanja plastike koje je bila otrežnjujući momenat za žene, kako bi videle, koliko svako od nas na dnevnom nivou ostavi plastičnog otpada, koji u prirodi ostaje zauvek.

Maja Lalić, Mikser
  • Ni tu nas entuzijazam nije napuštao, ali je sedmica bez plastike pokazala da zdrave i navike koje doprinose boljoj budućnosti, nisu održive bez podrške velikih kompanija i sistemskih rešenja. Zbog toga danas sedimo zajedno kako bismo videli koje su potrebe nas potrošača, ali i koje su objektivne prepreke trgovaca i proizvođača da nam izađu u susret. Naš cilj je da zajedno pronađemo održivo rešenje – smatra Lalić.

Potom se skupu obratila Katja Jakovljeva, preduzetnica i ekološki aktivista koja godinama nastoji da živi sa što manje otpada i koja proizvodi liniju višekratnih kesa za merenje voća i povrća.

Katja Jakovljeva
  • Plastičnih kesa sam se rešila, svuda nosim svoje. Moj naveći otpad je od ambalaže od hrane. Značilo bi mi kada bih u velikim lancima mogla da kupujem robu na merenje i da je pakujem u sopstvene amabalaže – kazala je Jakovljeva i istakla da takođe razgradiva ili povratna ambalaža dolaze u obzir, ali ni takvih opcija nema mnogo.

Na to se nadovezala Tamara Dogović, kontrolor kvaliteta hrane u Mercator-S koja je objasnila kakav je izazov za prodavca da kupcu spakuje namirnice u donetu ambalažu.

Tamara Dogović iz Merkatora govorila je o standardima i zakonskim okvirima
  • Postoje sanitarni i zakonski okviri koji nas obavezuju da o kvalitetu hrane brinemo na određeni način. Pakovanje u donetu ambalažu dovodi u rizik i kupca i prodavca, a implementiranje nekakvog sistema koji bi rešio higijenski deo izazova zahtevalo bi vreme i novac – objasnila je Dogović.

S druge strane, Marija Babić dugogodišnja je aktivistkinja koja pritom radi u kompaniji koja se bavi reciklažom otpada, Ekostar pak, i koja napominje da je i u životu bez otpada najteži početak.

Marija Babić: Kampanja radi kampanje najgora je po poverenje potrošača
  • Gde je momenat osvešćenja i želja za promenom, tu je i rešenje. Ja živim u predgrađu i trgovci me poznaju u malim prodavnicama, pa ne prave pitanje i pakuju mi robu u moju ambalažu, ali razumem da to u gradu može biti problem. Rešenje su lokalne zajednice i male radnje, za sada – kazala je Babić i skrenula pažnju na novonastali običaj da roditelji kupuju plastične jednokratne čaše za vrtiće, umesto da deca piju iz šolja od inoksa koje mogu da se peru i ponovo upotrebe.

Kako kaže, najgore su joj „kampanje radi kampanja“ koje služe da se privuče pažnja, ali nikada ne zažive kao praksa.

Uroš Radojević, ekspert za održivi razvoj u kompaniji Delhaize napomenuo je da je ova firma spremna za promene, te da su se oni brojnim ugovorima već vezali za ekološke standarde i više nego što to država propisuje. Ipak, ovakve ispovesti su im dragocene jer ni oni u ovako ospežne promene navika i potreba, ne mogu sami.

Uroš Radojević: Delhaize radi na ekološkim rešenjima,
ali je i nama potrebna pomoć i vaša iskustva
  • Najveći izazov su nam gotova i hrana sa delikatesa. Tu ispitujemo mogućnosti neke alternative kao što je karton. Istražujemo i alternative za jednokratne kese za merenje voća i povrća koje bismo zamenili nekom višekratnom varijantom. Osim toga, uskoro uvodimo i novo radno mesto, stručnjaka za plastiku i plastični otpad – najavio je Radojević

Vanja Kovačev, učesnica izazova i aktivistkinja otkrila je da joj je nerazumevanje i izostanak podrške najbliže okoline bio najveći izazov, ali da je kampanja „Kažem NE jednokratnoj plastici“ pomogla da sinu tinejdžeru pokaže koliko je ponašanje svakog pojedinca bitno.

Vanja Kovečev: Edukacija i dobri primeri su ključni

Problemu nerazumevanja pridružila se i Kristina Radoman koja je istakla da se radeći u velikoj korporaciji, nebrojeno puta suočila sa nerazumevanjem njenog stila života, ali i potrebe da se upotreba plastike drastično smanji u radnom okruženju.

Kristina Radoman: Uz manjak izbora, glavna prepreka je i nerazumevanje okoline

Dobru praksu u izbacivanju jednokratne plastike predstavili su Eduard Kalčić osnivač firme CupUp i Ivana Kordić ispred inicijative Za Zlarin bez plastike. Prvi primer su višekratne čaše za velike događaje koje se izdaju uz kauciju, pa potom vraćaju, a drugi je lokalna zajednica na malom hrvatskom ostrvu koje već godinu dana funkcioniše bez jednokratne plastike, a zahvaljujući slozi stanovnika, trgovnskih lanaca i lokalne samouprave.

  • Mi se borimo protiv jednokratnog mentaliteta! Svi misle da otkako je Hrvatska u EU, ljudska prava cvetaju, ekologija isto tako… Istina je da postoje neki sjajni propisi, ali koji se ponekad ne praktikuju. Mi smo iskoristili direktivu za smanjenje i zabranu jednokratne plastike i našu zamisao sproveli u delo tokom prve sezone. Za dalje ćemo videti – kazala je Ivana Kordić.
Ivana Kordić: EU nije idealan, ali daje dobre okvire za promene

Marija Jović ispred kompanije Ekostar pak, dala je podrobnija obaveštenja, šta se u Srbiji reciklira.

Predstavnici kompanija na kraju panela obećali su da će u svojim radnim okruženjima predstaviti ovu inicijativu, kako bi se što pre prepoznale potrebe potrošača i što pre im se izašlo u susret.