Već skoro tri godine, ovaj 22-godišnji influenser, na svojim mrežama obrađuje teme nege kože i priča o iskustvima sa psihoterapije. Na ovogodišnjem Mikser Festivalu bio je jedan od učesnika tribine „Mladi i uticajni”, a ovoga puta pričali smo o tome kako izgleda njegov posao, koje su to odgovornosti influensera i kakvi to sadržaji mladima najviše privlače pažnju.
Koliko je lako ili teško baviti se poslom kreatora sadržaja? Koje su neke od prednosti
ovog posla?
– Smatram da je posao kreiranja sadržaja težak onliko koliko ga ti napraviš da bude. Mi smo svi sami
svoje gazde (ili svoji robovi), pa sam tako ja u većini situacija bio ovo drugo i preopterećivao sebe,
snimao i do 7 videa dnevno, paralelno snimao za TikTok, Instagram i YouTube. Ali, kada se uhodaš,
posao postane lak, a sve ono što donosi popularnost – postane teže.
Ipak, prednosti ovog posla su fleksibilnost, mogućnost rada od kuće, česta putovanja i divni mladi
ljudi koji se upoznaju u hodu. Takođe, dodao bih da je ovo profesija u kojoj devojke prednjače i u
većini slučajeva zaradjuju više nego muškarci, tako da je to svakako pohvalno!
Kako biraš kampanje na koje pristaješ? Da li si (i ako jesi zašto) odbio neki brend?
– Uvek insistiram da mi brend, pre bilo koje saradnje, barem mesec dana unapred pošalje proizvode na
isprobavanje. Uglavnom saradjujem sa skincare brendovima, i tu je mnogo više odgovornosti nego u
fashion ili makeup kategoriji. Nakon oformljenih utisaka, javljam se brendu i potvrdjujem ili odbijam
saradnju.
Naravno, vrlo često mi se dešavalo da odbijem brend. Nekada mi se javi kompanija sa kojom moj
lični brend na mrežama nema nikakve veze, npr. oprema za fudbal ili promocija tehnologije
(kompjuteri/telefoni). U tim slučajevima odgovor je uvek ne.
Šta je ono što mladima privlači pažnju, kada su u pitanju kulturni događaji? Da li su
mladi zainteresovani za kulturne i društvene događaje? Kako kulturne sadržaje
predstaviti široj publici, na TikToku ili Instagramu?
– Rekao bih da mnogi mladi ljudi posećuju kulturne događaje. Nebrojano puta mi se desilo da vidim
promociju neke izložbe ili predstave na TikTok-u, i da odem da je posetim. Ipak, mnogo je važan
pristup promociji. Mlađe generacije ne vole „reklamaste” reklame. Ne vole agresivni marketing koji
ih poziva da KUPE, DOĐU, URADE itd… Mladi najbolje rezonuju sa humorom, spontanošću i
snimcima koji izgledaju kao da je neko slučajno izvadio telefon, rekao nešto u kameru, možda čak i
napravio neku grešku.
U kulturnim ustanovama ne radi mnogo mladih ljudi, ili se njihov glas ne čuje dovoljno, ali takve
sisteme treba malo „olabaviti” i učiniti ih manje uštogljenim, jer generacija Z to ne voli. Starijim
ljudima se to može činiti kao skrnavljenje kulture i umetnosti, ali tvrdim da, kada bi mojoj generaciji
dali pravo da im vodi drušvene mreže na MESEC DANA – prodaja bi porasla drastično.
Kad si poslednji put naišao na neku dobru kampanju, koja se bavila nekim društvenim
fenomenom ili aktivizmom?
– Mnogo volim stranicu na instagramu @kriticki. Devojka koja vodi profil, često izbacuje sadržaj koji
kritikuje seksizam u društvu i na vrlo duhovit način zastupa prava žena. Nedavno je objavila post,
gde je „izvrnula” neke izreke (koje su u osnovi seksističke) i formulisala ih tako da idu u prilog
ženama, a ne muškarcima.
Recimo: „Nisi pravi muškarac ako se ne ostvariš kao otac”, ili „Ima li on oca kući da vidi kako mu se
sin obukao?”.
Ovakve kampanje/postovi pozivaju mlade da uoče nelogičnosti i nejednakost između polova na
Balkanu, i ukazuju na to koliko se nejednakost utkala i u naš jezik.
Da li influenseri treba da se oglašavaju povodom nekih društvenih tema na njihovim
platformama? Da li oni tako dobijaju na kredibilitetu kod svoje publike? Kako
sponzori reaguju na to?
– Smatram da influenseri treba da se oglašavaju isto koliko i drugi ljudi. Mislim da se od mnogih
influensera očekuje da budu advokati društva, za šta većina nema ni kredibilitet ni dovoljno znanja.
Važno je podeliti i dati vidljivost nekoj problematičnoj temi, ali treba biti obazriv prilikom davanja
sopstvenog mišljenja ako nisi dovoljno edukovan.
Svakako, publika te stvari voli, ali sponzori i ne baš toliko. Recimo, jednom prilikom sam morao da
odbijem saradnju jer je sponzor zahtevao da se ne oglašavam povodom aktuelnih protesta u tom
trenutku. Bilo kakva vrsta ograničenja te vrste je nedopustiva, pa sam saradnju morao da otkažem.
Kako biraš teme koje komentarišeš? Da li imaš osećaj odgovornosti prema
posledicama koje tvoj post na neku važnu temu može da ostavi?
– Moj veliki problem jeste potreba za kontrolom. Pre nego što snimim bilo koji video, tu ideju
provučem kroz milion filtera i razmišljam kako će svaka ciljna grupa pojedinačno odreagovati na
video. Nekad je to opterećujuće, pa samo uradim „po osećaju”.
Ipak, na svojim mrežama nekad i NAMERNO obradim temu koja će isprovocirati publiku. Vrlo često
su to teme koje obrađuju prava žena, mizoginiju, pojam „isfeminiziranosti” kod muškaraca, šta znači
biti muškarac itd… To uvek bude zabavno!
Kakve sadržaje ti konzumiraš?
– Uglavom su to spontani videi na TokTok-u, ljudi koji kuvaju uz neku dobru muziku, plešu. Volim da
slušam storitajmove, intervjue poznatih ličnosti…
Kako se informišeš? Koje kanale koristiš za to? Koji su ti relevantni izvori, kada su u
pitanju važne, društvene teme?
– U poslednje vreme, 90% informacija istrazujem preko Chatgpt-a ili TikToka. Na TikTok-u mi prija
kratak video format, gde se sve brzo i jednostavno objasni, a Chatgpt mi je uvek tu za dodatnu
proveru i istrazivanje. Takodje, preporucio bih TikTok profil @dylan.page . Taj momak je najpraćeniji
nalog za vesti na celom TikTok-u.
Mikser je organizacija koja se dvadeset godina bavi mladima, a ove godine si i ti bio
deo jedne od kampanja, kao i govornik na festivalu – kakvi su tvoji utisci?
– Bilo mi je fenomenalno. Zadovoljstvo mi je da budem deo događaja koji okuplja mlade i daje im
priliku da se izraze. Iako smo imali pitanja kojih smo se držali na panelu, konverzacija je tekla
spontano, a publika se uključivala i postavljala pitanja. Radujem se da u budućnosti opet budem gost.