Celodnevni program Urbane Laboratorije na nedavno završenom Mikser festivalu okupio je više od 60 stručnjaka iz različitih oblasti primenjenih na uređenje i unapređenje gradova i javnih prostora usmerenih na zdravlje i blagostanje građana.
Uz euPOLIS i HEART eksperte, Čedu Maksimovića (Imperijal Koledž London), Anju Ranđelović (Građevinski fakultet u Beogradu), Ranka Božovića, Natašu Đurić i Milenu Zindović (EnPlus), Maju Lalić (Mikser), Mortena Raska Madsena (BySpektrum), Evu Domaradžku (Institut za društvene nauke Robert Zajonc), Hulijanu Uribe Aguado (Uniandes), Manuelu LoboGuereru Duke, Monicu Žiraldo (RenoBo), Emanuela Sardisa (NTUA), Sanju Ivanković (Institut Dragiša Mišović) i Draganu Jovanović (Batut), Urbana Laboratorija otpočela je predavanjem visoke predstavnice Svetske Banke, Mege Mukim.
Mega je karijeru posvetila urbo-ekonomiji i efektima ozelenjavanja gradova na sve sfere gradskog života od zdravlja, blagostanja do razvoja održivih biznisa. Ona se u svom predavanju osvrnula na uslove životne sredine u regionu i povratne sprege između obrazovanja, javnih politika, tehnologija upravljanja i razvoja biznisa sa konkretnim primerima iz gradova regiona Balkana.
Inspirisani filozofijom evropskih projekata euPOLIS i HEART da se zdravi, srećni, inkluzivni gradovi koji odgovaraju na sve potrebe svojih stanovnika, a naročito najosetljivijih društvenih grupa kreiraju uvođenjem urbanističkih rešenja zasnovanih na prirodi (NBS, nature-based solutions), ali samo kroz široku participaciju građana kroz sve etape procesa, učesnici su podelili svoja iskustva u nastojanjima da ova rešenja implementiraju u svoje gradove: Atini, Beogradu, Lođu, Kopenhagenu, Palermu, Trebinju, Bogoti, ali i brojnim drugim gradovima Evrope i Latinske Amerike.
Koji su tehnički preduslovi, ali i najveći izazovi za implementaciju NBS? Zbog čega konzistentna podrška i angažman građana izostaju? Zbog čega gradske uprave ne žele da u procese odlučivanja o javnim prostorima uvedu glasove sopstvenih građana? Zbog čega građani imaju tako nisko poverenje da su predložena ili već sprovedena prostorna rešenja na njihovu korist? Koje bi sve mehanizme odlučioci i građani mogli da upotrebe za stvaranje snažnije, iskrenije i postojanije, dvosmerne komunikacije?
Na ova pitanja, kroz kratke mentorske sesije, ali i kroz ekstenzivnu radionicu, učesnici su nastojali da prepoznaju i imenuju sve izazove, ali i da pruže predloge za njihovo prevazilaženje.
Poseban deo Urbane laboratorije činila je i izložba pilot gradova euPOLIS projekta (Beograd, Pirej, Gladsakse (deo Kopenhagena), Lođ, Trebinje, Palermo i Bogota, kratak film srodnog projekta Varcities, koji su grafički prikazivali iskustva tamošnjih stručnjaka u implementaciji NBS. U okviru izložbe prikazani su i zajednički napori euPOLIS projekta sa „sestrinskim“, klaster projektima Varcities, InHabit i GoGreenRoutes da kreiraju zajedničke, usaglašene metodologije i ciljeve u procesima ozdravljenja naših gradova.
Njihovi izazovi, iskustva i sugestije rezultiraće euPOLIS publikacijom, praktičnim vodičem za urbane planere, arhitekte, gradske uprave i pojedince, kako da što lakše premoste najčešće poteškoće u primeni prirodom inspirisanih urbanističkih rešenja, a koji se ponajviše nalaze u domenu nerazvijene kulture participacije i partnerstva građana sa gradskim upravama, netransparentnosti donošenja odluka od javnog značaja i iscrpljujuće birokratske procedure bez fleksibilnosti gradskih administracija da ih učine jednostavnijim za građane, udruženja, kompanije i druge entitete koji nastoje da doprinesu transformaciji grada u zdravije, bezbednije, inkluzivnije i poželjnije za život svih društvenih grupa.