Ovaj i prethodni vikend u potpunosti je obojen u ljubičastu, zaštitnu boju neformalnog feminističkog kolektiva “Ženska solidarnost”, koje je iniciralo seriju protesta ispred redakcije Informera na Terazijama. Ove devojke su nas pozvale, besne i pogođene zbog “megaekskluzivnog” intervjua sa serijskim silovateljem koji je objavio upravo tabloid Informer, da konačno stanemo uz svoje žene, a svako od nas ima barem jednu koju voli, kojoj se divi, koja ga inspiriše…
Relativizacija nasilja
Da podsetimo, srpska javnost se uznemirila kada se serijski silovatelj Igor Milošević našao na slobodi. Parališući strah se kao oblak dima nadvio nad Beogradom, i gotovo da se ni jedna žena više nije osećala sigurnom. I kao da sve to nije bilo dovoljno, vrhunac se dostiže objavljivanjem pomenutog intervjua, čime ne samo da su dodatno uznemirli sve nas, već i ponovo otvorili rane svakoj žrtvi. Zbog toga su se mnogi građani i građanke okupili u priličnom broju kako bi iskazali svoj bes i nezadovoljstvo zbog davanja medijskog prostora serijskom silovatelju, ali to sada nije samo jedan intervju, to je niz naslova u raznim novinama koje vrlo često relativizuju nasilje nad ženama i ne nazivaju ga pravim imenom. Ne, to nije porodična tragedija, to je femicid. Ne, to nisu bili tihi, mirni i povučeni ljudi, to su zlostavljači, silovatelji i ubice. Ne, to nije samo bes zbog intervjua, to je bes zbog saznanja da ženama niko ne garantuje bezbednost i sigurnost.
Mi smo razgovarali sa Anitom Marković iz “Ženske solidarnosti” i prenosimo vam njene stavove i stavove organizacije koja je prva javnost podigla na noge.
– Protesti su u svakom smislu uzdrmali javnost. Do sad smo organizovale 3 protesta i svaki sledeći je bio posećeniji. Pored pozitivnih reakcija tokom protesta i podrške koju dobijamo od drugih savezničkih ženskih organizacija, reakcije pratimo putem društvenih mreža. Svakodnevno nas žene i muškarci kontaktiraju sa rečima zahvalnosti, podrške i interesovanjem za dalje akcije. Podršku dobijamo i od pojedinki i pojedinaca iz regiona, a za izjavu o dešavanjima su nas kontaktirali i pojedini mediji iz Italije, Nemačke i Austrije. To nam sve govori o važnosti ovih izlazaka na ulicu, o potrebi da se kreiraju sigurni ženski prostori i čuju ženski glasovi.
Ovaj protest uključuje, ali i prevazilazi pitanje Informerovog intervjua sa višestrukim silovateljem. Taj intervju, odluka da se on sprovede i način na koji se sproveo, je slika i prilika odnosa javnosti prema problemu nasilja prema ženama. Mi tražimo poštovanje ženskog glasa i ženskog iskustva.
– Tema nasilja prema ženama i ženski strah od njega nije nešto na čemu se zarađuje i donosi publicitet. – ističe Anita Marković i dodaje da se žene suočavaju sa različitim vidovima nasilja na dnevnom nivou i da ono oduzima ženske živote.
Upravo zbog toga članice „Ženske solidarnosti“ traže da se ženama veruje kada prijavljuju strah od nasilja i samo nasilje.
Dosta nam je svaljivanja krivice na nas – da se nismo dovoljno zaštitile i da se nismo dovoljno dobro ponašale.
– Problem nasilja prema ženama zahteva adekvatnu reakciju i prevenciju za koje su odgovorni institucije, ali i mediji. Davanje medijskog prostora nasilnicima, promovisanje nasilja i nasilnika jednako je saučesništvu u nasilju – navodi Anita osvrćući se na pitanje o postavljenim ciljevima, pored konkretnog intervjua koji je bio pokretač „revolucije“, ali i o reakciji javnosti iz zemlje i regiona.
U odgovoru na pitanje o reakciji nadležnih državnih institucija, kao i političkog vrha, Anita Marković kaže da je i taj deo javnosti, kojem se na protestima obraćaju, takođe uzdrman, na ovaj ili onaj način.
– Nakon prvog protesta, bile smo svedokinje potrebe uredništva tabloida Informer da svoj intervju sa višestrukim silovateljem odjednom predstave kao čin spašavanja javnosti (žena) od nasilnika. Videle smo da su narodni poslanici uigrano branili i hvalili rad Informera, a da je tome doprinos dao i sam predsednik države. U subotu, predsednik Vučić je komentarisao proteste pokušavajući da našu pobunu stavi u kontekst političkih igara između vlasti i opozicije, dok smo u ponedeljak mogle da vidimo da se oglasio i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku sa isticanjem da je u slučaju prošlonedeljnog ubistva dvogodišnje devojčice Centar za socijalni rad „zakazao” i poziva na odgovornost odgovorne osobe. Još uvek ne dobijamo konkretne odgovore od nadležnih po pitanju naših zahteva, ali nam je očigledno da su se uskomešali i uplašili ženske pobune. – smatra Anita.
Finansiranje poniženja
Aktivistkinja proteste vidi kao nešto novo za domaću javnost i u prilog tome joj govore reakcije i široko interesovanje u zemlji i regionu, a naročito reakcije ili izostanak faktičke reakcije nadležnih institucija i vlasti.
– Pokušaji da nam oduzmu legitimitet i da nas utišaju kroz političku borbu između vlasti i opozicije će uvek biti promašaji. Muško nasilje prema ženama ne poznaje narod, državne granice, niti vlast, ono je problem s kojima se žene suočavaju kroz generacije. Sada je došlo vreme kada će se o našem iskustvu pričati, a oni koji ne žele da slušaju — moraće!“ – nepokolebljiva je Anita.
Osnovni zahtev „Ženske solidarnosti“ i građana okupljenih kroz podršku njima je uklanjanje snimka intervjua sa Jutjub stranice Informera koji, kako kažu, uprkos svim upozorenjima o potencijalnoj traumatizaciji i retraumatizaciji žena idalje biva dostupan na njihovom kanalu. Ovaj zahtev se odnosi i na sve druge medijske portale na kojima je intervju podeljen u video ili tekstualnom formatu. U suprotnom, pita se Anita, „…kako mi možemo da poverujemo da ovo naše društvo istinski brine o ženskim pitanjima i da na ulicama nema mesta ženskoj pobuni, kad tako jedan krajnje jednostavan zahtev ne žele da ispune?“ Sledeći zahtev se odnosi na prestanak javnog finansiranja medija koji na neetički način izveštavaju o nasilju prema ženama.
– Ne želimo da se javni novac koristi za dodatno profitiranje na ženskom poniženju i strahu. Zahtevamo registar koji će obezbediti praćenje svih silovatelja i nasilnika i koji će obezbediti adekvatan nadzor za njih. Ovakva evidencija je predviđena u okviru Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama, 2021. je rečeno da se ona priprema, međutim mi zahtevamo da to bude prioritet. Životi žena ne mogu i ne smeju da čekaju. Takođe, sve medije pozivamo na odgovornost i na praćenje Smernica za izveštavanje o nasilju prema ženama, koje su sastavile Novinarke protiv nasilja – pozvala je Anita na snažan odgovor javnosti.
Zagrliti bes
Anita Marković ističe da patrijarhalno društvo kroz različite mehanizme ženama oduzima moć, glas i sigurnost.
– Ženska solidarnost nam daje snagu da povratimo i branimo ono što nam i pripada. Ovu borbu za bezbednost i slobodu žena i devojčica nastavljamo još snažnije i odlučnije baš zbog svega što smo doživele na ova tri protesta. Na ulicama su sve žene zajedno stvorile prostor u kom su bar na trenutak, sva nametnuta pravila patrijarhalnog društva prestala — žene nisu ćutale, ženski bes je prigrljen, žensko zajedništvo i solidarnost su vladali. Iskustva koja su žene podelile, snagu i emocije koje su pokazale, dadale su mom osećaju dužnosti i hrabrosti u borbi za život bez nasilja kakav mi — sve žene zaslužujemo! – zaključila je Anita, sublimirajući osećanja i utiske sa prethodnih protesta.
Za utiske i povod izlaska na proteste, pitali smo i neke od građanki, učesnica protesta.
Iva Jovanović
Protest za mene znaci put ka slobodi. Slobodi da se zalažem za svoja prava, da kažem na glas sve što osećam. Ovo je bio jedan od prvih protesta na koje sam otisla i sada sam sigurna da ću ići na još mnogo. Bes koji se oseti u masi žena, koje se bore za istu stvar, osećaj da nisi sama i da smo sve bile tu da damo glas onim koje nisu mogle/smele da dođu, neopisiv je osećaj.
Kristina Milutinović
Nikada do sada nisam bila na protestima, baš je bio neobično lep i čudan osećaj da čuješ vrisak, urlanje, pištaljke, aplauze, bes, da osetiš energiju pobune. Par puta sam bila na ivici suza, baš je bilo emotivno. Većinu vremena sam bila naježena. Osećala sam se kao da idem u rat. Suvišno je objašnjavati zašto sam izašla na ulicu, naravno da sam pogođena činjenicom da smo mi žene kroz istoriju primorane da se borimo za osnovna prava i naše mesto u sistemu. Meni je bilo značajno da ja budem tu. Jako mi je bilo drago što sam u masi videla i muškarce koji nas istinski podržavaju, jer ovo nije i ne sme da bude samo ženska borba.
Žene su se probudile za sve nas. Ustale su da bi se izborile za svoja prava. One se više ne plaše, i one odavno nisu samo “lepša i nežnija polovina”, ako nas pitate one su ne jače, nego najjače. I potpisujemo, besne žene će spasiti svet!
Ovim putem se zahvaljujemo svim devojkama, ženama i devojčicama koje hrabro stoje na Terazijama i čuvaju nam vatru. Možda je to ta vatra koja je trebalo da osvetli sve ulice koje su bile previše mračne da biste koračale njima same. Možda je to ona vatra koja će osvetleti medijski mrak.
Žene, svom snagom, stojimo uz vas!
Photo credits: Iva Jovanović i Ksenija Pantelić