Svetska premijera: Koncert Lukasa Genuišasa i Koste Jakića i Otvoreni atelje sa umetnicima
Poznati litvansko-ruski pijanista Genuišas, laureate Šopenovog takmičenja i mlada belgijska pijanistkinja srpskog porekla, Kosta Jakić, zajedno u premijernom beogradskom koncertu 31. Oktobra 2024 u Velikoj Sali Kolarčeve zadužbine.
Reč je o koncertu koji spaja klasičnu muziku i novi žanrs – SPEAKING PIANIST , u saradnji sa PhD In One Night, međunarodnom platformom za estetsku edukaciju i eksperimentaciju svih, te će se dan nakon koncerta u od 14 sati održati Otvoreni atelje sa umetnicima u Muzičkoj galeriji Kolarca.
Kosta Jakić je domaćoj publici poznat po koncertima održanim u Mikser House, a namenjenim izbeglicama koje su humanitarnu pomoć, od smeštaja, hrane, lekova pa do socijalne i psihološke podrške dobijale u tadašnjem Miksalištu.
Mladi pijanista je privukao pažnju evropske publike istražujući mesto klasične i eksperimentalne muzike u današnjem svetu i svoje istraživanje zasniva na analizi mesta izvođenja/nastanka muzike u uslovima pritvora, determinizma i ograničenja. To ga je navelo da sa organizacijom “Pogled u zvezde” nastupa u najvećem litvanskom zatvoru i na mestima koncentracionih logora iz Drugog svetskog rata.
Koncert u Beogradu je prvi u nizu planiranih koncerata na svetskoj turneji ova dva muzičara, sa potpuno različitim žanrovskim, stilskim, pa i porodičnim predistorijama.
Otvoreni atelje sa umetnicima, dan posle koncerta bi omogućio svim zainteresovaim posetiocima da čuju od Lukasa i Koste delove njihovog istraživanja o povezanosti klasične muzike sa njihovim otkrićem kompozitora Rzewskog i performerskog “progovaranja” pijaniste, a oi o nužnosti eksperimentisanja u muzici koja ne dovodi korelativno do odustajanja od klasične muzike, već naprotiv do osvetljavanja klasične muzike novim svetlom i ukazivanja na njenu prisustnost u različitim novim kontekstima. Specijalni gost na otvorenom ateljeu biće dr Katarina Marković.
Karte se mogu nabaviti na biletarnici Kolarca ili onlajn!
Na repertoaru:
Kosta Jakić
Liszt: Sonetto 104 del Petrarca, s.161
Rzewski: De Profundis
Lukas Geniušas
Chopin: Miniatures
Rzewski: Rubinstein in Berlin
Kosta and Lukas
Rzewski: Winnsboro cotton mill blues, for two pianos
O umetnicima:
Rusko-litvanski pijanista Lukas Geniušas čvrsto se etablirao kao jedan od najuzbudljivijih i najistaknutijih umetnika svoje generacije.
Pohvaljen zbog svog ‘briljantnosti i zrelosti’ (The Guardian), pozvan je da drži recitale u najprestižnijim prostorima širom sveta kao što su Vigmore Hall, Concertgebouv Amsterdam, Salle Gaveau, Louvre Auditorium, Frick Collection Nev Iork, Phillips Collection, Teatro Karlo Feliče, Sala Verdi u Milanu i Velika sala Moskovskog konzervatorijuma. Takođe je redovno pozivan na festivale uključujući Gilmore Keiboard Festival, La Roques d’Antheron, Piano auk Jacobins, Rheingau, Ruhr Piano Festival, Schloss-Elmau i Lockenhaus Music Festivals.
Lukas Geniušas nastupa sa brojnim orkestrima, uključujući Filharmoniju Radio Francuske, Nacionalni orkestar Liona, Simfonijski orkestar NHK, Simfonijski orkestar grada Birmingema, Simfoniju Stavangera, Filharmoniju Sankt Peterburga, Kremerata Baltica, Ruski nacionalni orkestar, Simfonijski orkestar Mariinskog teatra, Simfonijski orkestar Mariinskog teatra, Toronto i Simfonijski orkestar Sent Galena pod dirigentskom palicom Valerija Gergijeva, Mihaila Pletneva, Leonarda Slatkina, Šarla Dutoa, Andreja Borejka, Tugana Sohijeva, Saulija Sondecisa, Antonija Vita i Rafaela Pajare da spomenemo samo neke.
photo: Ivan Put
Kosta Jakić je belgijski pijanista i dirigent srpskog porekla, koji je sa magna cum laude diplomirao na Kraljevskom konzervatorijumu u Antverpenu, odsek za klasični klavir. Svoj odnos prema muzici i svetu gradi na specifičan način, povezujućii ga sa istraživanjem i strašću za stvaranjem bliske veze sa svojom publikom. Spajajući granice tradicije i otkrića, njegovi koncerti su dragocena putovanja, kombinujući omiljeni klasični repertoar sa skrivenim draguljima modernističkog. Ukorenjen u ruskoj klavirskoj tradiciji, Kosta je započeo studije kod Sergeja Lešenka sa 12 godina, kasnije nastavivši na Kraljevskom konzervatorijumu u Antverpenu pod vođstvom Poline Lešenko od 17. godine kada počinje studije kroz program “mladi talenat” paralelno sa srednjom školom.
Propitujući mesto klasične i eksperimentalne muzike u današnjem svetu, svoja istraživanja zasniva na analizi mesta muzike u uslovima pritvora, determinizma i ograničenja. Nastupao je u najvećem litvanskom zatvoru sa organizacijom „Pogled u zvezde“ i na mestima koncentracionih logora iz Drugog svetskog rata u Belgiji. Njegovo istraživanje uloge muzike u svetu logora iz Drugog svetskog rata, njene suštinske i često skrivene uloge, dovelo ga je do susretq sa Simonom Gronovskim, preživelim pripadnikom jevrejske zajednice koji se kao 10-godišnji dečak spasio Aušvica, skokom iz voza koji je odveo bespovratno ostali deo njegove porodice. Simon Gronovski, doktor pravnih nauka i veliki borac za mir i toleranciju u svetu podeljenom i dalje ratovima, je i samouki jazz pijanista. Sa njim je Kosta od tada sarađivao razmenjivanjem na ovu temu, kroz koncerte za mir i dijaloge. Ivan Put, donedavni urednik fotografije najvećeg flamanskog dnevnog lista De Standard, u toku je dovršavanje filma na temu međugeneracijskog susreta Simona i Koste.
dr Katarina Marković je od 2004. godine bila redovni profesor muzikologije na Konzervatorijumu Nove Engleske u Bostonu, Masačusets, SAD. Rodom iz Beograda, Srbija, dr Marković je studirala i živela kako u Evropi tako i u SAD. Završila je doktorske studije muzikološke nauke na Univerzitetu Brandeis, SAD, i radila je u akademskoj zajednici 25 godina objavljujući članke i učestvujući na naučnim konferencijama. Dobitnica je istraživačkih grantova i nagrada francuskog Ministarstva kulture, Maksa Kadea, Sachar fondacija, DAAD-a i Univerziteta Brandeis. U svojim istraživanjima se specijalizovala za muziku kasnog i post romantizma, sa naročitom strašću za Gustava Mahlera. Na Konzervatorijumu Nove Engleske je poslednjih godina bila na poziciji šefa katedre Odeljenja za istoriju muzike i muzikologiju, kao i u raznim univerzitetskim komitetima. Kao muzikolog i pijanista, svoj profesionalni život posvetila je obrazovanju mladih muzičara u razumevanju šireg aspekta njihove umetnosti. Naglašavajući društvene i kulturne uslove koji utiču na vrstu umetnosti koju danas proučavamo, kako u pogledu mogućnosti tako iu pogledu ograničenja, dr Marković nastoji da kod mladih muzičara probudi širi osećaj društvene odgovornosti u njihovom umetničkom stvaralaštvu. Mnogi njeni studenti su nastavili da formiraju i vode muzičke projekte, festivale i obrazovne i programe u SAD sa fokusom na kulturnu, rasnu i ekonomsku raznolikost. Dr Marković je takođe strastvena u otvaranju zidova elitnih umetničkih i akademskih institucija široj publici i ostvarila je saradnju sa Muzejom lepih umetnosti u Bostonu, na zajedničkim predavanjima i programima. Od nedavno živi i radi u Beču.