Kulturna politika aktuelne vlasti upotrebila je najmodernija naučna saznanja kako bi izvajala
novog nemačkog čoveka. Nametnuti, evropski, posleratni karantin i kidanje kulturnih veza sa
regionom predstavljali su plodno tle za primenu tehnika manipulacije.
(Iz knjige Lije Stojković Film kao sredstvo propagande u nacističkoj Nemačkoj)
U četvrtak, 06. oktobra 2022. godine, u Multimedijalnoj sali Centra za kulturu “Vlade Divljan”, održana je promocija prvenca naše drage koleginice Lije Stojković, “Film kao propagandno sredstvo u nacističkoj Nemačkoj”. Pored promocije, organizovana je i diskusija u kojoj su učestvovali: Lija Stojković, autorka, prof. dr Maja Vukadinović, medijski i kulturni stručanjak, prof. dr Miomir Petrović, dramatur i teoretičar umetnosti, a koju je vrlo nadahnuto i posvećeno moderirala naša Aleksandra Malušev, novinarka i PR.
Kroz razgovor smo preletali kroz čitavu umetničku i medijsku istoriju, prolazili kroz sve teme od filma, preko istorije, muzike, marketinga, politike, pozorišta, pa sve to zanimljivosti koje nas vode “iza kulisa”. Rzgovor je bio živ, intrigantan i zanimljiv, prateći sadržaj same knjige, poveziva filmsku priču i kulturne fenomene sa onim sto potencijalno možemo očekivati na kulturnoj i medijskoj sceni budućnosti. Slušajući razgovor saznali smo kako propagandni mehanizmi jedne konkretne epohe i medija, i dan danas mogu da oblikuju naše živote, izazivaju strah, formiraju javno mnjenje.
Kako bi i svima onima koji nisu bili u mogućnosti da budu deo atmosfere te večeri, dočarali sve što smo mi čuli i naučili, prenosimo vam neke segmente:
– Mnogi ljudi još uvek ne umeju da isčitavaju sve one suptilnosti koje jedna informacija, potencijalna propaganda, posredstvom Interneta može da podrazumeva. Danas kada posmatramo neke informativne portale, mi ćemo birati tekstove zasnova na clickbait naslovima, sadržaju koji je senzacionalistički intoniran – istakla je Maja Vukadinović objašnjavajući koji mediji danas mogu da pariraju moći kakvu je film imao na svom začetku.
– Interesantno je da su i one nekadašnje zvezde, filmske ikone 20. veka i danas veoma intrigantne… Ja sam baš razmišljala šta bi danas radila Leni Rifenštal, da je živa, da li bi ona bila neka zvezda? Ona je tada bila nazvana feminističkom ikonom, a danas bi upravo to i bila – feministička ikona. Možda bi čak bila povezana sa institutom koji vodi Đina Dejvis, koji se bavi lobiranjem za bolju poziciju i bolju plaćenost žena iza kamere. – kazala je Maja Vukadinović osvrćući se na jedan od eklatantnih primera u knjizi Lije Stojković.
Naime, Leni Rifenštal bila je “prvi čovek” Hitlerove propagandne mašinerije i to današnje filmadžije, kao i poznavaoce marketinških strategija fascinira iz dva razloga: Leni je imala neograničena novčana sredstva da kroz film izražava ideje superiornosti nemačkog društva, izuzetna svojstva pojedinaca, prirode… Ali iz današnje perspektive ponajviše začuđuje što je u ono vreme Hitlerov “prvi čovek” bila žena.
– Ono što je Leni Rifenštal, kao žena, uspela da postigne fascinantno. Bolje nije mogla, naročito u vreme kada je žena služila da bude domaćica i podari decu, a ona ima neograničena sredstva za snimanje filma. To je san svakog producenta – istakla je autorka, Lija Stojković.
Pisac i profesor Miomir Petrović naglasio je da ne može ni da zamisli film koji makar jednim svojim delom nije polje manipulacije i propaganda.
– Onaj ko ima najveću produkciju daje sebi za pravo da indoktrinira, i to je prirodno upravo zbog ogromne produkcije. Mi smo prezasićeni “image-ima”, i podatak da Indija snima više filmova nego Holivud, Britanija, Nigerija, to je samo suv podatak i nema nikakvih dodirnih tačaka sa nama, mi to kao i znamo, ali znamo svega dve indijske autorke. U tom smislu, svakako da Indija, o kojoj ne znamo ništa, indoktrinira onaj tamo teren, deo sveta. – kazao je Petrović odgovarajući na pitanje, ko u globalnom, savremenom društvu određuje ko je elita koja legitimiše svoje pravo da kroz obrazovni sistem uvodi sisteme vrednosti koji održavaju status quo u društvu.
Ovo je ujedno i jedna od najuticajnijih definicija propaganda po kojoj “inteligentnija manjina ima pravo da manje inteligentnoj manjini” nameće vrednosti koje vode ka ostvarenju interesa ove manjine. To je u najkraćem i glavni postulat ideje o nemačkom Nadčoveku.
– Nacistički film, kao i bilo koja filmska, kinematografska tradicija, je izuzetno interesantna tema… Ovakva vrsta tekstova i studija treba da posluži kao još jedan korak ka tome da se bolje razumeju nivoi sublimiranih i nesublimiranih poruka, da ne bi nasedali, a ne da bi se oduševili I pak, naseli samo u nekoj drugoj ideologiji koja trenutno se čini da nije baš toliko mračna kao što je ova bila mračna. A šta će biti sutrašnji diskurs koji ćemo živeti i preživeti, kako će izgledati, to ne možemo ni da znamo. Hoću da kažem, ne možemo danas napraviti studiju o manipulaciji filmske slike trenutne ni ovde, ni u svetu, jer jednostavno to živimo. – zaključio je.
Cena knjige je 800 dinara i možete je kupiti na ovom linku, kao i u prostorijama knjižare “Utopia” (Svetozara Markovića 68, Beograd).