Tokom 2019. u regionu je zabeleženo 30.760 prevremenih smrtnih slučajeva samo zbog zagađenja vazduha. Zbog lošeg stanja vodovodne mreže gubimo 50 procenata vode za piće. Ako ovo nije alarmantno i zastrašujuće svima nama, ja ne znam šta je, ističe Tanja Miščević, zamenica generalne sekretarke i šefice programskog odeljenja Saveta za regionalnu saradnju u intervjuu za Mikser.
Znaju li građani Srbije i regiona, šta znači i donosi Zelena Agenda za Zapadni Balkan? Šta je potrebno da promenimo u načinima na koje proizvodimo, trgujemo i trošimo, kako bismo u zadatom roku dosegli njegove standarde? I zašto je bitno da to učinimo!
Zamenica generalne sekretarke i šefice programskog odeljenja Saveta za regionalnu saradnju, Tanja Miščević, objašnjava kako za region, potreba za zelenom transformacijom nije samo ekonomsko veći socijalno pitanje.
-Nadasve, to je goruće pitanje zdravlja i kvaliteta života građana. Pandemija je narušila lance snabdevanja i uzrokovala enormni rast cena prirodnih resursa, a situacija će se samo usložnjavati, imajući u vidu trenutnu situaciju u Evropi – kaže Miščević.
Objasnite nam ulogu RCC na Zapadnom Balkanu u kontekstu implementacije Evropskog Zelenog Dogovora.
Uloga Saveta za regionalnu saradnju je u ovom slučaju višestruka. Najpre, koordinisali smo izradu Zelene agende za Zapadni Balkan, koju su vlade usvojile pre dve godine a nakon toga i izradu akcionog plana za sprovođenje ove ambiciozne agende za period do 2030. Trenutno, Savet u sklopu svog mandata, podržava brzu implementaciju ovog plana na regionalnom nivou, kroz mehanizam praćenja i izveštavanja o napretku.
Zelena Agenda za Zapadni Balkan je proistekla iz potrebe da odgovorimo na izazove očuvanja životne sredine sa kojima se region susreće, te da uskladimo svoje politike sa ključnim dugoročnim prioritetima EU definisanim kroz Evropski zeleni dogovor.
Cilj Evropskog zelenog dogovora je da Evropa postane karbon neutralni kontinent do 2050, zapravo da do tada očistimo atmosferu od svih gasova koje stvaraju efekat staklene bašte. Da bi se ostvario ovaj veoma ambiciozan cilj planirane su sveobuhvatne stukturalne promene u obrascima proizvodnje i potrošnje, posebno radi smanjenja emisija štetnih gasova, ali i zaštite životne sredine u širem kontekstu. Zapravo, na evropskom tržištu u budućnosti neće biti mesta za proizvode bazirane na potrošnji ugljenika, ili proizvoda koji mogu imati druge štetne uticaje po životnu sredinu. Sredstva za finansiranje ‘zelenih projekata’ postaju sve dostupnija i povoljnija, dok je sve teže naći finansije za ‘smeđe projekte’. O svemu ovome moramo voditi računa jer preko 70 odsto ukupnog regionalnog izvoza odlazi upravo na tržiste EU, odakle dolazi i većina ukupnih stranih investicija u region.
Na koji način je ovaj dokument inkorporiran u “Sofijski sporazum” i šta to znači za region i za Srbiju? Kakve su obaveze zemlje potpisnice preuzele tim sporazumom?
Šest lidera iz regiona podržali su deklaraciju o Zelenoj agendi za zapadni Balkan na Samitu u Sofiji 2020. Zelena agenda podrazumeva sledeće: postizanje karbonske neutralnosti do 2050; poboljšanje zaštite životne sredine, očuvanje prirode i biodiverziteta u regionu; smanjenje zagađenja i uvođenje cirkularne ekonomije i ekološki održive poljoprivrede. Ekonomije u regionu su se obavezale da će svoje srednjoročne planove za smanjenje emisija (za period do 2030) uskaditi sa ambicijama EU za smanjenje emisija CO2.
Akcioni plan za implementaciju Zelene agende uključuje mere oporezivanja proizvodnje ugljenika, planove za izbacivanje uglja iz proizvodnje električne energije, efikasniju kontrolu zagađenja, zaštitu prirode i biodiverziteta, te daje indikativni vremenski okvir za usklađivanje sa sistemom EU za trgovanje emisijama (ETS) od 2024.
Za čitav region, pa samim tim i za Srbiju, potreba za zelenom transformacijom nije samo ekonomsko pitanje, nego je bitno socijalno pitanje, ali pre svega pitanje zdravlja i kvaliteta života građana. Ova tranzicija dolazi nakon krize uzrokovane pandemijom i narušenih lanaca snabdevanja, te enormnog rasta cena prirodnih resursa, ukučujući energente, što će postati još složenije, imajući u vidu trenutnu situaciju u Evropi.
Zelena transformacija našeg regiona neće biti jednostavna. Sve ekonomije zapadnog Balkana, osim Albanije, imaju više emisije CO2 po dolaru bruto domaćeg proizvoda (BDP) u odnosu na prosek EU. Oko 83 odsto bruto raspoložive energije na zapadnom Balkanu dolazi iz fosilnih goriva, u odnosu na 70 odsto u EU.
Međutim, zelena tranzicija nosi sa sobom niz prilika za povećanje konkurentnosti ekonomije, privlačenje čistih i tehnološki naprednih investicija, te poboljšanje kvaliteta vazduha, zaštite reka, kao i poboljšanje ukupnog kvaliteta života građana, a posebno ranjivih kategorija kao sto su žene, mladi ili Romi. Zelena tranzicija nudi značajne mogućnosti za Zapadni Balkan, uključujući dublju integraciju u evrocentričke lance vrednosti i pristup značajnim resursima EU za finansiranje zelene tranzicije.
Kakva je pozicija Srbije u odnosu na zemlje iz okruženja koje su već članice EU, kao što su Hrvatska, Slovenija ili Bugarska?
Svaka od spomenutih zemalja članica EU ima drugačije okolnosti i početne pozicije. Činjenica je, međutim, da se i one suočavaju sa određenim kašnjenjima sa usvajanjem klimatskih politika, pre svega prouzrokovano krizom koronavirusa u nekim od ovih država.
Međutim, Evropski zeleni dogovor je krovna dugoročna razvojna strategija EU, i ona je svoje ciljeve i elemente napravila obavezujućim za sve članice EU, te ih pretočila u niz obavezujućih pravnih akata. Svakako, sama EU je i obezbedila niz mehanizama podrške za ostarenje tih ciljeva. S druge strane, Zelena agenda za zapadni Balkan je deklaracija koja je osigurala političku podršku ovom konceptu, ali tek kroz sprovođenje Akcionog plana ta iskazana politčka volja treba da bude pretočena u niz konkretnih akcija i programa za postizanje definisanih ciljeva.
Jasno je da su početne pozicije država članica EU i nas sa zapadnog Balkana drugačije. No mišljenja sam da ne zaostajemo mnogo u ovom momentu za novim članicama jer su i one u početnim fazama sprovođenja preuzetih obaveza, jer je pandemija učinila svoje i usporila sprovođenje planova Zelenog dogovora u EU.
No i za Zelenu agendu za zapadni Balkan važi isto kao i za sve ostale reformske procese u regionu – moramo trčati višestruko brže da bi stigli naše komšije iz EU, i to je nesporno.
Daleko smo od energetske efikasnosti razvijene Evrope. Šta je po vama bolji put: “kvantni skok” ili “kuvanje žabe” kada govorimo o približavanju ovom cilju? Koje su prednosti i mane oba pristupa?
Energetska intenzivnost daje nam informaciju o tome koliko je potrebno utrošiti energije za ostvarenje jedinice bruto domaćega proizvoda. Ovim se pokazateljem prati trend razdvajanja ukupne potrošnje energije i ekonomskog rasta. Drugim rečima, cilj je koristiti energiju što racionalnije te ostvarivati ekonomski rast, uz istovremeno očuvanje okoline. Energetska intenzivnost u Srbiji je 2 do 3 puta veća nego u susednim državama koje su članice EU, a 4 do 5 puta veća u odnosu na stare članice EU.
Poboljšanje energetske efikasnosti je velika razvojna šansa za čitav region, koja za sobom može pokrenuti investicione cikluse u obnovljive izvore energije, održivu moblinost, modernizaciju industrije, masovnu obnovu zgrada, poboljšanje kvaliteta i održivosti poljoprivrede i prehrane. Ubrzana tranzicija ključnih sektora koji najviše doprinose emisijama štetnih gasova je pravi put, uz pažljivo prepoznavanje novih mogućnosti koje sa sobom nosi zelena tranizicija za vladu, kompanije i građane. Isto tako, potrebno je pažljivo upravljati rizicima tranzicije i osigurati da je ona održiva, pravedna i adekvatno podržana finansijskim sredstvima. Uvek treba imati na umu: oni koji se ne prilagode dodatno će zaostajati.
Kako vidite ulogu medija u komuniciranju ovakvih tema širokoj publici u Srbiji i regionu? RCC ima razvijene komunikacione kanale sa donosiocima odluka, ali na koji način prilazite najširoj javnosti?
Uloga medija u svim pitanjima od javnog interesa, a Zelena agenda je sasvim sigurno u samom vrhu prioriteta od javnog interesa, kako svakog građanina ovog regiona tako i njihovih političkih lidera, je izuzetno važna.
Prema Balkan barometru, istraživanju javnog mnenja i poslovne zajednice koje Savet za regionalnu saradnju sprovodi svake godine, 74 odsto građana Zapadnog Balkana vidi klimatske promene kao problem, kao i sve veće zagađenje u region (73 procenta). S druge strane, 29 odsto njih smatra da je za smanjenje emisija CO2 i njihovo dovođenje na nivo blizu nule koja će omogućiti postizanje klimatske neutralnosti u regionu do 2050, potrebno mnogo znanja i novca. I dok 32 procenta ispitanih misli da će ovo biti teško dostići, tek 22 odsto vidi to kao nužnost.
Vidite, nema ni brzih ni laganih rešenja. Malo šta u životu ima. Ništa ne možete rešiti preko noći. Posebno je teško kada moramo poremetiti naše ustaljene rutine i uneti promene u bilo koji segment života – čak i kada sasvim sigurno znamo da su promene na bolje i da će obogatiti naš kvalitet života. I dalje je teško. Posebno kada znamo da će promena biti skupa i bolna.
No u slučaju Zelene agende promena ili primena, kako hoćete, je vrlo, vrlo neohodna, da ne kažem vitalna. Jer promena dolazi hteli mi to ili ne. Zelena agenda je način da pokušamo kontrolisati te promene. Da one budu pod našim uslovima i onako kako smo mi to sebi zacrtali, tempom koji možemo da pratimo, platimo i da se prilagođavamo. A ne smemo više da čekamo.
Tokom 2019. u regionu je zabeleženo 30.760 prevremenih smrtnih slučajeva samo zbog zagađenja vazduha. Takođe, procenjuje se da će se godišnja količina padavina kod nas na Balkanu smanjiti do 40 odsto uz alarmantan porast temperature od 1,2 ºC i da će biti nastavljeno dodatno zagrevanje do kraja veka. Porast temperature, suše i ekstremni vremenski događaji negativno će uticati na biološku raznolikost u regionu. Zapadni Balkan možda ima obilje vode, ali region je i dalje nespreman za klimatske promene – prete nam suše i poplave, kao i nedostatak pijaće vode u nekim područjima. Na primer, zbog lošeg stanja vodovodne mreže gubimo 50 procenata vode za piće. Ako ovo nije alarmantno i zastrašujuće svima nama, ja ne znam šta je.
Zato mediji moraju imati ključnu ulogu u podizanju svesti o važnosti sprovođenja Zelene agende. Svesni i informisani građani dodatni su podsticaj vladama da ubrzaju sprovođenje planova i strategija. Takođe, prema Balkan barometru 45 odsto građana Zapadnog Balkana veruje da mediji mogu vrlo efikasno proveravati rad vlada i učiniti ga delotvornijim.
Kakvi su dosadašnji rezultati angažmana država/ministarstava do sada i gde vidite prostor za poboljšanje?
Samim usvajanjem Zelene agende za zapadni Balkan i akcionog plana za sprovođenje ostvaren je značajan napredak u približavanju Zapadnog Balkana strateškim opredeljenjima Evropske unije u ovoj oblasti. Urađen je odličan posao uzimajući u obzir krizne okolnosti i nepovoljno šire okruženje. Što se tiče implementacije Plana, što je u nadležnosti izvršnih vlasti svake od ekonomija, vidljivi su znaci napretka u pojedinim oblastima, ali je on neravnomeran. Dakle prostora za poboljšanje ima uvek i svuda.
Kad su u pitanju aktivnosti Saveta za regionalnu saradnju, u narednom periodu planiramo uspostaviti mehanizme koji će omogućiti efikasniju koordinaciju prve faze implementacije Plana na regionalnom niovu ali i uključivanje šireg civilnog društva, poslovne zajednice, lokalnih zajednice, finansijskih institucija, itd. u regionalni dijalog o zelenoj transformaciji.
Koje zemlje Zapadnog Balkana koje su potpisale “Sofijski sporazum” predstavljaju “dobre đake” Zelenog dogovora EU i da li je politička volja najvažniji parameter od koga zavisi dinamika zelene tranzicije?
Bitan sledeći izazov za ekonomije iz regiona je definisanje ciljeva u okviru energetskih planova i klimatskih ciljeva za period do 2030, koji treba da budu u skladu sa ambicijama EU u tom kontekstu. To nije lagan posao uzimajući u obzir tekuću krizu vezanu za snabdevanje, dostupnost i visoke cene energenata. Možda je to prilika da prepoznamo koji su to „dobri đaci u regionu“. Ne zato da bi neke hvalili, već da bismo svi učili iz uspešnih primera – u zelenoj tranziciji nema takmičenja, jer će vazduh u regionu biti čist tek kada sve budu uspešne u realizovanju ciljeva Zelene agende.
Zelena tranzicija će biti različita za pojedine ekonomije unutar regiona, a posebno zahtevna za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, koje doprinose oko 80 odsto emisija u regionu. Obe imaju oko četiri puta veću karbonsku intenzivnost po jedinici BDP prilagođenog kupovnoj moći (PPP) od proseka EU. Da su uporedivi podaci dostupni za Kosovo[*], tu bi zasigurno naišli na još veću karbonsku intezivnost. S druge strane Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija imaju emisije po stanovniku manje nego što je prosek EU, te neznatno više po jedinici BDP prilagođenog kupovnoj moći. Prema podacima Svetske banke, industrija Srbije i Bosne i Hercegovine ima solidan potencijal za proizvodnju pojedinih zelenih tehnologija i proizvoda srednje složenosti. Celi region ima neiskorišćen potencijal za razvoj inovacija, i to je nešto što takođe treba razvijati u skladu sa planovima Zelene agende.
Da zaključim, politička volja jeste bitan, ali svakako ne jedini parametar od koga zavisi dinamika zelene tranzicije. „Smeđe industrije“ ipak imaju dugu tradiciju, značajan su izvor zaposlenosti u regionu, sa razvijenim lancima vrednosti i tržistima. Troškovi tranzicije nisu mali, te zelena tranzicija mora biti fer i pravedna prema svim pojedincima i delovima regiona. Nije zanemariva pomoć koju pruža EU kroz Ekonomski i investicioni plan, gde postoje sredstva i za ove namene. Treba iskoristiti i sve druge mogućnosti koje su vezane za razvoj ili primenu zelenih tehnologija i investicija, kreiranje zelenih radnih mjesta, te ozelenjavanje pojedinih sektora od industrije i energetike do obrazovanja, saobraćaja, poljoprivrede, građevinarstva i sl. Pored političke volje, potrebno je povećati svest građana i preduzeća o prednostima zelene tranzicije, ojačati kapacitete za implementaciju, te obezbediti adekvatna sredstva.
Za kraj, moramo biti svesni, svako od nas pojedinčano, da smo svi deo zelene transformacije i svako od nas ima svoju ulogu. Što pre to shvatimo i što pre počnemo da radimo na tome da damo svoj doprinos, promena će biti lakša i brža, a kvalitet života osetno bolji. Naš narod ima izreku ’Ako ne počneš, nećeš ni završiti’. Pa hajde da počnemo. Zajedno.
[*] Ovaj naziv ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN-a 1244/1999 i Odlukom Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.